Kroz planirana proširenja kapaciteta, aerodrom, koji je prošle godine opslužio oko 6,2 miliona putnika, biće u mogućnosti da opsluži projektovanih 15 miliona putnika do kraja koncesionog perioda.
U ovom trenutku, na beogradskom aerodromu odvijaju se obimni radovi na nekoliko lokacija. Proširenje postojeće zgrade terminala (fingerskog hodnika C) povećaće kapacitet aerodroma koji će postati fukcionalniji i komforniji za putnike i avio-kompanije. Dodatno, u toku su radovi na proširenju platforme što će značajno povećati kapacitet da se parkira veći broj aviona istovremeno. Procenjena vrednost ovih radova je skoro 5 milijardi dinara. Pored toga, pre nekoliko dana započeli su pripremni radovi za izgradnju nove, umetnute poletno-sletne staze. Svi ovi radovi organizovani su tako da imaju minimalan uticaj na redovno odvijanje avio-saobraćaja.
Naredne faze projekta podrazumevaju snažan fokus na ekološki održivom poslovanju kako bi se smanjio uticaj na životnu sredinu u pogledu emisije štetnih gasova, vode i otpada. U planu je izgradnja novog energetskog postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne i električne energije, čime će se sa teških goriva preći na ekološki efikasnije izvore energije i smanjiti emisija štetnih gasova. Planirana je izradnja solarnog postrojenja za električnu energiju, kao i postrojenja za tretman čvrstog otpada i otpadnih voda.
Prošlo je skoro dve godine od potpisivanja ugovora o koncesiji na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla” i nešto više od godinu dana kako je francuska kompanija “Vinci Airports” preuzela upravljanje nad ovim strateškim objektom. Za finansijsku naknadu od 500 miliona evra, najveća srpska vazdušna luka predata je na 25-godišnje upravljanje, sa planiranim investicijama od oko 732 miliona evra tokom celokupnog trajanja koncesije. To znači da će se tokom koncesije investirati u proseku oko 30 miliona evra godišnje, što je značajno manje od godišenjeg neto profita koje je Aerodrom “Nikola Tesla” stvarao pre koncesije. Uz minimalne investicije, strani koncesionar je obavezan da uplaćuje i godišnju koncesionu naknadu, koja će varirati u zavisnosti od knjigovodstvenih rezulatata, a može da iznosi od 4 do 15 miliona evra godišnje tokom narednih 25 godina. Za sumu planiranih investicija biće potrebno značajno unaprediti aerodromske kapacitete, kako bi se sa 5 dosegla cifra od 15 miliona putnika godišnje do 2043. godine.
Prema najavama francuske kompanije, samo u prvih pet godina koncesije planirana je sanacija i rekonstrukcija glavne poletno-sletne staze, izgradnja umetnute poletno-sletne staze, izgradnja novih rulnih staza i rekonstrukcija pomoćnih, kao i izgardnja brzih izlaza sa piste, rekonfiguracija terminala i izgradnja novih objekata. Jedan od preduslova za razvoj novih kapaciteta, kao i pratećih komercijalno-logističkih sadržaja jeste usvajanje Plana detaljne regulacije za kompleks aerodroma “Nikola Tesla”, a upravo je nacrt tog dokumenta trenutno izložen na javnom uvidu u zgradi Gradske uprave (Ulica 27. marta br. 43-45 (u suterenu)).
Plan detaljne regulacije kao i izveštaj uticaja plana na životnu sredinu, dokumenti su koji će stvoriti preduslove za razvoj aerodromskog kompleksa, ali isto tako daju i program namena za mnogo šire područje. Jedan od najvažnijih aspekata ovog plana jeste činjenica da je njime obuhvaćeno i 250 hekatara nove velike privredno-komercijalne zone južno od autoputa E75, kao i razvoj pripadajuće putne i železničke infrastrukture. U okviru plana formirana je i Zona budućeg razvoja aerodroma, gde se na čak 608 hekatara planiraju druga pista i novi terminal, železnička stanica, prateći sadržaji i zaštitni zeleni pojas.
Izgradnja umetnute sletne piste planirana je kao prelazno rešenje koje treba da omogući kompletnu rekonstrukciju postojece PSS. Master planom je predviđena izgradnja tzv. “umetnute” PSS na poziciji između postojeće piste i paralelne rulne staze, koja bi tokom perioda rekonstrukcije PSS 1 preuzela funkciju piste, a nakon toga bi služila kao paralelna rulna staza. Naravno, ona bi i kasnije mogla biti korišćena kao PSS ako postojeća iz nekog razloga nije u funkciji.
U narednih 25 godina kompanija „Belgrade Airport“ će na Aerodromu Nikola Tesla primeniti veliko međunarodno iskustvo i dobru praksu globalnog operatera, matične kompanije VINCI Airports, koja upravlja poslovanjem 45 aerodroma širom sveta.
