Vlade Republike Srbije poslednjih godina postavila je razvoj kreativnih industrija kao jedan od svojih prioriteta imajući u vidu da one predstavljaju značajan sektor u srpskoj ekonomiji. Sa ciljem da se podrži brži razvoj sektora uz sistemsku podršku države kroz stalni otvoreni dijalog javnog, privatnog i nevladinog sektora i stručne javnosti, ali i dinamičan međusektorski kontakt i saradnju, kao i bolje povezivanje sa drugim granama privrede osnovana je i platforma Srbija stvara – Serbia Creates.

Jedan od najvažnijih projekata koji se realizuje u sklopu ove inicijative je projekat Kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra na prostoru nekadašnje „Okretnice, ložionice i vodotornja Železničke stanice Beograd“, neposredno uz Mostarsku petlju, kojim će se sačuvati vrednosti izuzetno važnog prostornog ambijenta i kulturno-istorijsko nasleđe specifične „industrijske arheologije“ koje svedoči o razvoju železnice u Beogradu i Srbiji.

Predmet konkursa bilo je idejno arhitektonsko-urbanističko rešenje Kreativno-inovativnog multifunkcionalnog centra „Ložionica“ u Beogradu koji obuhvata:

  • kreativno-inovativni hab u objektu Ložionice koji se rekonstruiše, sa pripadajućim otvorenim prostorom nekadašnje Okretnice
  • poslovni aneks za potrebe Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, i
  • rekonstrukciju Vodotornja sa otvorenim prostorom uz Mostarsku petlju, koji su predmet anketne prostorno-programske analize provere prostornog obuhvata i veza sa matičnim prostorom centra.

Žiri u sastavu Goran Vojvodić, Ana Ilić, Jovan Mitrović, Saša Begović i dr Snežana Vesnić doneo je odluku o dodeli tri glavne i dve otkupne nagrade.

Prva nagrada u iznosu od 28.000 dolara dodeljena je dodeljena je radu sa Autorskom šifrom-KS81579- radnom šifrom 12, timu AKVS arhitektura iz Beograda, koji čine Anđela Karabašević Sudžum, Vladislav Sudžum, Ana Petrović, Marija Matijević, Zoja Milić i saradnik Vuk Zlatković.

Druga nagrada u iznosu od 14.000 USD dodeljena je radu sa Autorskom šifrom-BA11212- radnom šifrom 15, Autori: Andreja Berić, Milena Vukmirović, Millie Punk, Srđan Miloradović, Boris KunčerSaradnici na projektu: Aleksa Jovanović, Aleksandra Krstanović, Branka Partalo

Treća nagrada u iznosu od 7.000 USD dodeljena je radu sa Autorskom šifrom-KL22369- radnom šifrom 08Autorski tim: Space Love Studio, autori, Marija Blagojević, m.arh., Iva Bekić, m.arh. Članovi tima: Kristina Kovačević, m.arh., Luka Mišić, m.arh., Aleksa Bekić, m.arh.

Dva jednakovredna otkupa od po 3.500 USD , dodeljena su radovima: Autorska šifra KL72395, radna šifra 05Autorski tim: Sanja Ćirić, Danica Gačević, Katarina Erić, Draško Nikolić, Đorđe Petković.

U planskom- smislu lokacija pripada Prostornom planu područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“. Prema ovom Planu počela je 2015. godine izgradnja novog dela grada značajnih kapaciteta i drugačijeg urbo-morfološkog karaktera, vizuelnih i ambijentalnih karakteristika od postojećih u urbanom tkivu grada. Belgrade Waterfront je projekat mešovite namene sa ukupnom građevinskom površinom od 1,8 miliona m2

Železnička stanica u Beogradu u vreme kada je izgrađena predstavljala je najveće dostignuće vremena i tehnologije i zajedno sa nekadašnjim objektom Ložionice, okretnice i vodotornja, ona treba da predstavlja semantičko polazište intervencije u prostoru i konkursnih koncepcija. Ideju tehnološke inovativnosti trebalo je ugraditi u predloženo rešenje na prepoznatljiv i afirmativan način.

Kulturno nasleđe predstavlja svojevrsan resurs, izvor identifikacije i kulturni kapital koji predstavlja jedan od temeljnih elemenata prostornog i urbanog razvoja i uređenja jedne sredine. Konkursnim rešenjem trebalo je afirmisati urbani kontinuitet i omogućiti integrativnu zaštitu kulturnog nasleđa, ali i upravljanje njime kao generatorom, ne samo kulturnog, već i turističkog i šireg ekonomskog razvoja.

KONCEPT PRVONAGRAĐENOG REŠENJA

Sam objekat Ložionice je svojom polukružno formiranom strukturom već prirodno fokusiran ka centru Okretnice, a novim intervencijama u enterijeru planirano je da se logika radijalnog i lučnog kretanja prenese i unutra, u prostor kreativno-inovativnog haba.

Glavni ulazni hol i izlagački prostor nalazi se u širokom lučnom potezu malog broda neposredno uz otvoreni amfietatar. Dvadeset šest 5 metara visokih, centralno rotirajućih vrata na mestima nekadašnjih ulazaka lokomotiva u Ložionicu, dramatično otvaraju ceo unutrašnji prostor hola ka pejzažu letnje scene i uvode posetioce u prostor haba.

Objekat Ložionice je rekonstruisan tako da je unutrašnji prostor potpuno otvoren i protočan, bez poprečnih pregrada, tako da se struktura zgrade stalno sagledava u svoj svojoj veličanstvenosti. Prostor je programski zoniran radijalno u fragmentima kružnih isečaka koji se nadovezuju jedan na drugi.

Jedini novi element prostora je lučna galerija celom dužinom objekta, u velikom brodu sa severne strane, sa koje se radijalno prepuštaju radni prostori u vidu terasa koje levitiraju u vazdušnom prostoru Ložionice. Terase se tipološki razlikuju među sobom, tako da su neke u nivou galerije, neke spuštene u vidu tribina ka prizemlju, neke odignute ka galeriji u vidu malih neformalnih prostora za prezentacije…

Poslovni aneks je pozicionisan na lokaciji tako da omogući sagledavanje Ložionice, Vodotornja i Okretnice sa svih strana, i da svojom pojavom bude najava nove prekretnice u tehnološkom, kreativnom i naučnom razvoju društva u savremenom trenutku, kao što je to pre tačno jednog veka bila sama Železnica, i pre skoro pola veka auto-put Beograd – Niš i Mostarska petlja na istom mestu.

Svojom strukturalnom pojavnošču nalik velikom mehanizmu odiše duhom tehnološkog napretka. Objekat je statički koncipiran tako da su sve etaže okačene na veliko centralno armirano betonsko jezgro, bez stubova, tako da se u zoni prizemlja postigne efekat lebdeće i moćne strukture, i potpuno protočnog prostora ka zoni prolaska od buduće metro stanice Gazela na ulasku u lokaciju.

Cilj konkursa je da Multifunkcionalni centar „Ložionica“ postane obeležje Beograda,
destinacija koja podjednako privlači Beograđane i turiste, strane i lokalne; mesto
stvaranja i susretanja koje svojom autentičnošću i kreativnom energijom postaje
središte novih tendencija u svim pravcima stvaralaštva. Osim toga ciljevi su osnaživanje
i podizanje kapaciteta u okviru kreativnih industrija i IT sektora, socijalna interakcija,
umrežavanje i afirmisanje talentovanih i inovativnih pojedinaca i grupa i to kroz
podsticanje održivog razvoja.

Konkurs je raspisala Vlada Republike Srbije, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Sprovodilac konkursa bilo je Udruženje arhitekata Srbije.