Podsetimo, spomenik Stefanu Nemanji uradili su skulptor Aleksandar Rukavišnjikov i arhitekta Petar Arsić, na osnovu osvojenog konkursa s početka 2018. godine. Godinu dana kasnije, u februaru 2019. izašli su rezultati konkursa za Savski trg na kojem je pobedio španski biro Fenwick Iribarren Architects. Par meseci kasnije usledilo je korigovano rešenje u kojem je izbačen šinski koridor s trga, a urbanistički projekat je razvijen u beogradskoj firmi CeSTRA.
Konsolidovan dizajn je prilagodio pobedničko rešenje realnoj situaciji, pa je samim tim došlo i do značajnijih izmena u prvobitnom planu, a delovi partera su detaljnije razrađeni i definisani. Držeći se zadatog okvira, urbanistički projekat je ipak ponudio neke koherentnije odgovore. Glavne promene odnose se na saobraćajno rešenje, ali je redefinisana i pozicija spomenika Stefanu Nemanji, kao jednog od najvažnijih otvorenih pitanja u samom konceptu.
Sadržajem siromašno pobedničko rešenje bavilo se više geometrijom prostora, a ne samim funkcijama i uređenjem partera. Sa urbanističkim projektom definisan je pejzažni dizajn i uređenje prostora, ali i pozicija buduće podzemne garaže, novi tokovi površinskog saobraćaja itd. Najveća promena napravljena je izmeštanjem svih vidova saobraćaja sa trga, čime je jasno zaokružena pešačka celina. U odnosu na pobedničko rešenje koje je zadržalo šinski koridor na trenutnoj poziciji, urbanistički projekat ga pravilno izmešta u sredinu obodne saobraćajnice. Na taj način povećana je bezbednost pešaka, ali je i stvorena velika funkcionalna površina koji sada može da bude prostor za okupljanje i organizaciju događaja. U svakom slučaju, prostor je dobio kompaktan i otvoren plan što je značajno unapređenje u odnosu na prvobitnu ideju.
Kako je uređenje prostora Savskog trga stilski ograničeno i uslovljeno razvojem “Beograda na vodi”, dobijeno parterno rešenje ima krajnje minimalistički pristup. Koncentrični raspored zelenila bila je glavna odlika pobedničkog rešenja i ono je u celosti zadržano sa utvrđenim zasadom. U prvom redu uz buduću obodnu saobraćajnicu planirana je sadnja visokog rastinja, kombinacijom jasenova, breza i stabla trešnje. Od nižeg rastinja predlažu se irisi, santoline, dren, smilje i druga aromatična žbunja. Projekat predviđa i velike travnate površine, ali ostaje pitanje praktične upotrebe i održavanja takvog prostora, imajući u vidu da se radi o prometnom tranzitom trgu.
Jedna od bitnih kritika pobedničkog rešenja bila je pozicija spomenika Stefanu Nemanji, tako da je i ovde napravljen relativni napredak. Planiran na ivici stepeništa pristupnog platoa, sada će se nalaziti na samom platou, pomeren ispred desnog krila objekta. Da se ne bi našao na trasi planirane metro linije, spomenik je pomeren bliže objektu i sada se kontekstualno oslanja na zgradu, umesto na osu Nemanjine ulice. Ukoliko se i zgrada nekadašnje stanice posveti istoj temi, onda nova pozicija spomenika može imati smisla. Pozitivan rezultat nove pozicije je da sada ostaje očuvana vizura prema glavnom ulazu objekta iz Nemanjine ulice, ali je time spomenik postao jedini asimetrični objekat u prostoru. Kao važna prateća funkcija planirana je garaža budućeg objekta kulture, sa oko 220 mesta na dve podzemne etaže. Buduća funkcija odrediće i potrebe rekonstrukcije, ali se ostavlja mogućnost dogradnje novih kvadrata za potrebe javnog kompleksa. Treba istaći da je prenamena i rekonstrukcija istorijskog zdanja nekadašnje železničke stanice jedan je od najvažnijih preduslova za novi koncept Savskog trga.
Izmeštanjem saobraćajnica na obodu Savskog trga, pešacima je na raspolaganju ostavljen prostor od oko 20.000 m2 na samom trgu, na podijumu i parteru oko bivše zgrade Glavne železničke stanice. Na trgu je u toku sadnja oko 300 stabala, koji će uz Savski park doprineti zelenom fondu grada.
