1. Korona virus je uveo novu “normalu”, menjajući našu percepciju i menjajući naše prioritete. Kako će se situacija sa Covid-om 19, odraziti na razvoj arhitektonske profesije, kompanija i pojedinaca, uređenja grada, urbanog planiranja i javnih prostora. Koji su to novi parametri koji moraju biti uzeti u obzir u novom vremenu koje je pred nama i u kojoj meri će investitori i projektanti voditi računa o njima, na novoj arhitektonskoj i urbanističkoj sceni?
Tako je. Korona virus je pomerio prioritete kako nas koji uređuju grad, tako i običnih građana koji percipiraju u ovoj situaciji da javni prostor ima mnogo veći značaj, nego što su građani u svom svakodnevnom življenju do sada shvatali. Pogotovo je to slučaj kada se uskrati pravo ljudima da koriste neki javni prostor, onda se u skladu sa ljudskom prirodom upravo probudi želja za korišćenem tog prostora. U smislu uređenja, mi smo sa ovom situacijom uzrokovanom Covidom -19, dobili potvrdu da je Beogradu potrebno još više otvorenog prostora, rekreativnih površina, apelovali smo na građane da koriste tokom letnjih meseci što više bicikl, da bi se smanjila koncetracija ljudi u javnom gradskom prevozu, te je to možda i prilika da podignemo broj biciklista u Beogradu sa sadašnjih 0,5 , 0,6 % na ukupno 5% , što je i cilj prema planu urbane mobilnosti koji pored bicikliranja promoviše i pešačenje radi zdravijeg načina života.
2. Duže od godinu dana ste na poziciji Glavnog Gradskog Urbaniste. Šta ste zatekli od projekata, a šta ste novo započeli?
Svi projekti koji su započeti od početka 2014 godine su u fazi realizacije. Oni koji su dugogodišnji su svakako nastavljeni. Nije bilo projekata od kojih smo odustajali. Svaki arhitekta, ili čak svaki građanin ima drugačiju viziju razvoja grada, ali ono što je važno ili najvažnije na poziciji Gradskog Arhitekte, odnosno Gradskog Urbaniste jeste da postoji kontinuitet u razvoju grada i u viziji kako grad treba da izgleda, kako u urbanom razvoju, tako i u razvoju pojedinačnih projekata koji su od suštinske važnosti za funkcionisanje grada i razvoj grada u estetsko arhitektonskom smislu, ali i u ekonomskom, pa i u demografskom smislu. Mi sada radimo novi Generalni Urbanistički Plan grada koji po prvi put treba da postane u pravom smislu reči, strateški plan koji će biti oslobođen mnoštva grafičkih elemenata koji su u prošlosti opterećivali taj plan, i on treba da postane dokument koji će biti svojevrsno uputstvo za upravljanje gradom koje će koristiti sve službe Grada Beograda nezavisno od toga da li se bave samo gradom, ili se bave i opremanjem prostora i uređenjem u bilo kom smislu, funkcija javnog prevoza, ekologije i ostalih stvari.Plan Generalne Regulacije je omogućio da se na taj način to uradi u Generalnom Urbanističkom Planu obzirom da je on preuzeo onaj grafički deo na osnovu koga se sprovodi urbanizacija u gradu Beogradu.
3. Jedan od najvećih projekkata koji je trenutno u fazi realizacije i projekat koji je izazvao veliku pažnju kako stručne javnosti, tako i običnih građana, je projekat Savskog Trga koji se privodi kraju. Kada se očekuje završetak radova?
Savski trg je po svom značaju najznačajniji projekat otvorenog prostora koji je u ovom trenutku u fazi realizacije. On po svojoj površini prevazilazi površinu Trga Republike, po značaju će svakako ostati kao dugi najznačajniji trg u Beogradu. U staroj zgradi železničke stanice imaćemo Muzej srednjevekovne Srbije, imaćemo presecanje linija 1 i 2 metroa na tom mestu, a očekujemo i sve nove sadržaje koji će se naći kako u Beogradu na vodi, tako i nakon rekonstrukcije objekata sa druge strane trga. Završetkom ovog trga Beograd će na ovom mestu konačno dobiti prostor koji decenijama zaslužuje. Problemi sa pandemijom i nemogućnost putovanja, doveli su do prolongiranja rokova oko postavljanja spomenika Stefanu Nemanji, ali verujemo da ćemo do kraja ove godine uspešno završiti započet posao.
4. Prvi veliki projekat koji ste lično vi inicirali, je projekat “Linijskog Parka”i davanje šanse mladim arhitektama. Imate poverenja u mlade snage?
Mlade arhitekte su po meni najvažnija stvar kada pričamo o struci, u koje vlast i lokalne samouprave mogu da investiraju, obzirom da se gradu tokom predhodnih godina nije pružala prilika da se radi na većem broju projekata uređenja kako javnog prostora, tako i izgradnje javnih objekata. Sada imamo tu priliku koje nije bilo pre više decenija i sada je trenutak da stvorimo struku, a stvaranje struke može da počne samo davanjem šanse mladim ljudima. Zato je Grad Beograd projekat izrade Linijskog Parka poverio mladim timovima, ukupno 10 timova će raditi na tom projektu. Biće uključeno ukupno 55 mladih ljudi, i očekujemo da će iskustvo koje će steći na projektovanju ovako važnog prostora za Grad, biti dovoljno da kasnije u svojoj praksi, karijeri mogu da rade ozbiljne projekte, sve ozbiljne projekte koje grad radi, pa iz te perspektive neće grad biti prinuđen da pronalazi stručnjake sa strane, odnosno u inostranstvu, već je ideja da se svi projekti koji se rade u Beogradu, koji se plaćaju iz budžeta budu povereni isključivo domaćim arhitektama.
5. Linijski Park kreće od Beton Halei Kalemegdanske Pasarele, koja je završena i koja po prvi put direktno povezuje Stari grad sa priobaljem. Da li će se istrajati u toj ideji spuštanja na obe beogradske reke?
Kalemegdanska Pasarela je jedna tačka koja je na neki način pokazala smisao povezivanja urbanog dela starog grada sa Savom i Dunavom. To je prva tačka gde se na udoban način može spustiti na reku. Taj projekat se na desno razvija kroz “ Linijski Park” koji je zamišljen kao potpuno rekreativni prostor koji neće presecati saobraćajni tokovi, oni će biti ispod njega, te iako je on linijski u smeru suprotnom od povezivanja sa rekom, on će upravo biti integrativni faktor za povezivanje donjeg dela Dorćola i donjeg dela Palilule koji se nalazi uz Dunav, sa samom obalom i to je nešto posebno, tih 4,6 km koji će povezati grad, a sa druge strane, počevši od Pasarele ka Beogradu na vodi i ka Sajmu će i svi ti rekreativni prostori i parkovi koji budu izgrađeni, upravo biti nešto što ukida saobraćaj i omogućava da pešak priđe do reke, sada kada nemamo železnicu aktivnu na celom tom potezu. Konačno je to moguće ostvariti tako da u narednih 5-6 godina, kada će taj prostor u potpunosti biti aktiviran i rekonstruisan, grad Beograd će prvi put u istoriji moći da kaže da živi na dvema najlepšim rekama za koje ima sreću da postoje.
6. Ovih dana se završava najveći tržni centar na Balkanu, “Galerija” u Beogradu na vodi, bez sumnje najvećeg projekta u Beogradu ali i najosporavanji. S obzirom da ste po struci arhitekta, u kojoj meri je moguće odbraniti projekat upravo sa gledišta struke?
Mi arhitekte smo vrlo često kritični, i posmatramo sliku iz neke usko stručne perspektive. Ono što je važno je da je projekat Beograd na vodi, potpuno preokrenuo ekonomski razvoj Beograda i uticao je na 11 važnih infrastrukturnih stvari koje su se desile, zbog činjenice da je na takvom mestu izgrađeno nešto takvo. Pomenuću samo Novu Autobusku stanicu, mnoge druge infrastrukturne projekte, parterno uređenje, odnosno uređenje otvorenih prostora i naravno za posledicu projekat ima jako veliki ekonomski uticaj na grad Beograd. Nakon početka izgradnje Beograda na vodi i sada već poodmakle realizacije, mnogi kako domaći tako i strani investitori su se zainteresovali i shvatili da je Beograd jedno od najinteresantnijih mesta za ulaganje u Evropi, i zbog svega toga smo došli do činjenice da Beograd trenutno ima po glavi stanovnika trenutno najveći broj kvadratnih metara koji su u procesu izgradnje ili u pripremi izgradnje. Sve to znači da je to jako dobar projekat, urbanistički gledano mogu da kažem da je on opravdano planiran na ovaj način, što će reći u urbanističkom smislu ne mislim da je pogrešno postavljen, a što se tiče arhitekture, svakako se slažem da možda neki od objekata bi možda mogao da ima neke elemente koji bi ga arhitektonski učinili atraktivnijim, ali u celini siguran sam da će ceo projekat da izgleda dovoljno arhitektonski atraktivan i siguran sam da kada budemo valorizovali ceo projekat za deceniju ili više, da ćemo se složiti da je to jedan jako ozbiljan i arhitektonski i urbanistički lep projekat. Mi svakako svakodnevno sa investitorima Beograda na vodi razgovaramo o elementima koji bi unapredili arhitekturu svakog od pojedinačnih objekata, uspevamo u tome, tako da ta šira slika gotovog i izgrađenog Beograda na vodi, će nam reći da li je to potpuno uspelo, a ja sam siguran da će to biti uspeli projekat.
7. Strani investitori su sve više zainteresovani za gradnju novih tržnih centara, lanaca hipermarketa, hotela i stanova. Da bi se vizija budućeg megalopolisa i ostvarila u kojoj meri gradska vlast može urbanističkim planom razvoja naše prestonice, da utiče na kreiranje namena odredjenih objekata na pojedinim lokacijama Beograda. Da li je ono što se gradi i ono što Beogradu najviše treba?
Beograd je danas najveće gradilište u Evropi, odnosno ima najveći broj izgrađenih kvadratnih metara po glavi stanovnika. To je znak da smo stabilan grad i zemlja, da je ekonomija dovoljno zdrava i da možemo da računamo na tako nešto bar još dve godine. U Beogradu se izgradi ukupno milion i 800 hiljada kvadrata, obuhvatajući sve dozvole koje izdaje i ministarstvo i grad i opštine. Prednjače stambeni objekti, odnosno stanogradnja, ali sve više zahteva imamo za komercijalne i poslovne objekte, što je znak da je Beograd živ, da nije samo spavaonica, već da ima svih pratećih aktivnosti. Takođe imamo sve više zahteva za privredne komplekse, tako da imamo osećaj da imamo zadovoljene sve potrebe i sve sadržaje, a svakako je na nama kao gradu da definišemo obavezne pozicije koje su prateće uz stanovanje, tako da kontrolišemo da ne bude preizgrađeno, odnosno da ni jedna namena ne bude zastupljena u prevelikoj meri.
8. Do kraja mandata vam je ostalo dve i po godine. Šta vam jos predstoji da uradite u narednom periodu?
Što se tiče mandata Gradskog Urbaniste, koji inače traje 4 godine, svakako da veliki projekti kao što je izgradnja metroa ili nekih značajnijih mostova, ili drugih većih objekata, zahtevaju veći vremenski period od trajanja jednog mandata. Upravo je važno, kao što sam rekao da postoji kontinuitet u urbanističkom planiranju, da se nastave najvažniji gradski projekti, obzirom da je to jedino moguće. U istoriji grada Beograda, svaki od većih projekata je podrazumevao, da više generacija, odnosno više ljudi koji su na odgovornom mestu sprovode isti projekat, kako bi se taj projekat završio. Takav slučaj će biti, odnosno jeste, izgradnja metroa i preostalih mostova u Beogradu i ono što će biti veliki zadatak i za narednog Gradskog Urbanistu, jeste da sprovodi Generalni Urbanistički Plan koji ćemo mi nadam se uspeti za našeg mandata da usvojimo i da tu strategiju razvoja grada, narednih nekoliko decenija sprovodi na isti način.
