Koronavirus je zadao težak udarac svetskoj ekonomiji, primorao zemlje na zaključavanje sa natpisima „zatvoreno za posao“, urušio sektor turizma, putovanja i ugostiteljstva, pogasio svetla na poslovnim skupovima i događajima, poslao zaposlene na posao od kuće i nagnao berzu u vrtoglavi pad.
Globalna građevinska industrija je uveliko u oporavku od COVID-19, počevši, od najniže tačke u prvoj polovini 2020. godine, kada je pandemija ugasila gradilišta i ekonomije se naglo smanjile. Dok se industrija oporavlja, razvijene i zemlje u razvoju to rade različitim brzinama. Građevinska proizvodnja u Velikoj Britaniji pala je za skoro 11% od maja do jula, pre nego što je počela da se oporavlja, pri čemu lokacije uglavnom rade sa efikasnošću ne većom od 80%.
Građevinska aktivnost kontinentalne Evrope opala je u proseku za 15% do 2020. godine, a tenderske cene su tokom godine blago padale. Građevinske firme i vlade širom kontinenta muku muče s time kako podeliti odgovornost i pokriti dodatne troškove uzrokovane gubitkom produktivnosti do 2020. godine. Zbog prilično dugih poslovnih ciklusa, uticaj na poslove građevinskih kompanija odložit će se za narednih šest do 12 meseci.
Naši neimari jedni su od retkih radnika koji nisu stali tokom epidemije i to će nam mnogo pomoći u ekonomskom oporavku zemlje, kažu ekonomisti.
U svakom trenutku na našim gradilištima bilo je minimum angažovano oko 3.000 ljudi, u nekim nedeljama, kada je korona jenjavala i 5.000, rekli su nam u resornom ministarstvu. Broj radnika usklađivao se i sa fazom u kojoj se nalaze radovi, a ministarstvo je dalo preporuku svim investitorima da učine sve kako bi održali nivo aktivnosti, uz poštovanje svih epidemioloških i mera bezbdnosti.
Teškoće su nastale najpre oko nabavke repromaterijala i opreme koju je moguće nabaviti uglavnom iz uvoza. Takođe, primetni su bili problemi na projektima koji se tiču nedostatka radne snage. Rad na velikim projektima nije stopiran čemu su svakako doprinele dobre i pravovremene mere države. Predviđena vrednost radova novogradnje u julu 2020. iznosi 82,2 odsto od ukupno predviđene vrednosti radova u Srbiji.
Građevinarstvo u Beogradu jedna je od najznačajnijih direktnih i indirektnih privrednih grana. Broj kranova je oko tri stotine, oni su specifičnost većih gradilišta, ali nisu zanemarljivi ni manji ili srednji objekti od dve do pet hiljada kvadrata. Ovog septembra u našoj prestonici se gradilo više nego lane, te prema proceni u Beogradu ima oko dve hiljade aktivnih gradilišta.
Nakon završetka vanrednog stanja zbog korone imali smo drastičan rast prodaje, koji je nekoliko puta premašio jun i jul prošle godine, što pokazuje da su ljudi raspoloženi da ulažu u nekretnine i da imaju poverenje u sistem koji funkcioniše na najvišem nivou.
Pa ipak najveće domaće građevinske kompanije su oprezne. Iako se međunarodna građevinska industrija relativno uspešno suočavala sa izazovima tokom proteklih devet meseci, očekuje se da će se pravo stanje videti tek tokom 2021.
